masinski fakultet 01

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu je najstarija i najveća visokoškolska i naučna ustanova u oblasti mašinstva u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. Mašinski fakultet obavlja osnovne, specijalističke, magistarske i doktorske studije, kao i posebne oblike studija - kurseve za inovaciju znanja, stalno (kontinualno) stručno obrazovanje i usavršavanje, obrazovanje na daljinu, seminare i slično iz oblasti mašinskog inženjerstva.

ISTORIJAT

stadion 1930Prvi koreni mašinstva nastaju 19.06.1846. kada se formira Inženjerska škola (na nivou srednjeg obrazovanja u trajanju od 3 godine) pri Popečiteljstvu unutrašnjih dela (a ne pri Liceju);
Zatim 15.09.1853. na Liceju (koji takođe traje 3 godine) formiraju se 3 odeljenja od kojih je jedno Odjelenije jestestvoslovno i tehničesko, i tada po prvi put počinje obrazovanje inženjera na fakultetskom nivou u Srbiji.

Dana 24.09.1863. Licej se preimenuje u Veliku školu, studije se produžavaju na 4 godine, a iz odeljenja formiraju se fakulteti i tako nastaje poseban Tehnički fakultet.

Kratak istorijski pregled razvoja mašinskog fakultetskog inženjerskog obrazovanja do osnivanja zasebnog fakulteta
Početak nastave i obrazovanja na visokoškolskom nivou u oblasti mašinstva vezuje se za 20.12.1873.god. kada je na predlog Akademskog saveta Velike škole Izmenama i dopunama zakona na Tehničkom fakultetu uveden predmet Mehanika i nauka o mašinama, pri čemu je osnovni razlog bio predviđena izgradnja železničke pruge.

Odlukom Narodne skupštine dana 19.01.1880 predmet se razdvaja na dva zasebna: Teorijska mehanika i Nauka o mašinama. Mehaniku nastavlja da predaje Klerić, dok se za Nauku o mašinama traži stalni nastavnik. 24.11.1887. to postaje inž. Svetozar Zorić, koji je sve do penzionisanja 1925. bio na čelu nastavničkog kolegijuma u Odseku za mašinske inženjere.

06.01.1897. – Tehnički fakultet uvodi tri odseka od kojih je jedan Mašinsko-tehnički. 30.09.1900. – Odsek zvanično menja naziv u: Odsek za mašinske inženjere.

27.02.1905. – Velika škola se proglašava Univerzitetom, i pored postojećih fakulteta (Pravnog, Filozofskog i Tehničkog), dodaju se Bogoslovski i Medicinski fakultet.

1922. – Tehnički fakultet formira sledeće Odseke: Mašinsko-elektrorehnički (Elektro-mašinski), Građevinski, Arhitektonski i Tehnološki.

1930. – Tehnički fakultet se seli u zgradu na Trkalištu (Bulevar Kralja Aleksandra 73). Krajem 1940. završava se zgrada za Mašinske laboratorije u Grobljanskoj (Ruzveltovoj) ulici, gde se danas nalaze laboratorije za fiziku i meranja i hidroenergetiku.

Za vreme Drugog svetskog rata fakultet nije radio, a u prvoj školskoj 1945/46 bilo preko 975 studenata (530 novih) na Elektro-mašinskom odseku Tehničkog fakulteta, pa zbog toga 25.03.1946. dolazi do osnivanja posebnih odseka, Mašinskog i Elektrotehničkog.

Dana 21.06.1948. uredbom se Tehnički fakultet izdvaja iz sastava Univerziteta u Tehničku veliku školu, a odseci se pretvaraju u fakultete. Tako nastaje današnji Mašinski fakultet, koji pored odseka koje je do tada imao (Opšte-mašinski, Železničko-brodski, Vazduhoplovno-motorizacijski), krajem 1946.god. osniva i grupu za Vojno mašinstvo.

Prvi dekan
Mašinskog fakulteta je prof. Vladimir Farmakovski koji je na tu funkciju postavljen 25.10.1948.
Fakultet se vraća u okrilje Univerziteta u Beogradu 26.07.1954.god.

RAZVOJ MAŠINSKOG FAKULTETA DO DANAS
masinski fakultet 02

Godine 1954. donosi se novi nastavni plan u kome postoji 5 odseka (Opšte-mašinski, vazduhoplovni, železnički, brodski i vojni);

Od 1955.god. omogućeno je sticanje titule doktora tehničkih nauka na fakultetu (prethodno bilo u nadležnosti SANU) i odbranjene su prve dve doktorske disertacije.

Od 1959. na snagu stupa novi statut sa nastavnim planom kojim se studije skraćuju na četiri godine i uvodi podela na deset smerova po raznim oblastima.

Idejni projekt nove zgrade fakulteta u Ulici 27.og marta, danas Kraljice Marije napravljen je 1955.

Dana 08.05.1957.  počinje izgradnja nove zgrade, a 1960. počinje useljenje i korišćenje.

Od juna 1960. – novi Savezni zakon uvodi stepenastu nastavu na fakultet;
Prate ga republički zakon iz decembra 1962.god. i novi statut fakulteta iz aprila 1963.god.
Prvi stepen u trajanju od četiri semestra na tri odseka obrazuje tzv. pogonskog inženjera (viša sprema), dok na drugom stepenu u trajanju od još četiri semestra postoje 4 odseka i 13 grupa
Nastavom u trajanju od četiri godine i izradom diplomskog rada sticalo se svanje diplomiranog inženjera mašinstva (visoka sprema);

Od 1962. uvodi se i treći stepen obrazovanja - magistarske studije u trajanju od dve godine, odn. specijalističke u trajanju od jedne godine; zvanja magistra tehničkih nauka, odn. specijaliste stiču se odbranom završnog rada;

Dana 27.06.1966. – donet novi statut kojim se ponovo vraća kontinualni sistem obrazovanja na osnovnim studijama u trajanju od pet godina sa deset usmeravajućih grupa, a u tekućoj godini odbranjeno je prvih pet magistarskih teza kandidata koji su završili magistarske studije;

Od 1974.god. studije se skraćuju na četiri godine, razvija se veći broj usmerenja, povećava se učešće laboratorijskog rada u nastavi, a zatim 1978. se ponovo  uvode petogodišnje studije, a od 1981/82. postoji 14 profila na kojima se obrazuju mašinski inženjeri.

Od 1990. – novi statut kojim se vrši usaglašavanje sa donetim zakonom i kojim je predviđeno 15 usmeravajućih odseka u nastavi na osnovnim studijama;

Prema odlukama Naučno-nastavnog veća Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, studijski programi koji će se od 1.10.2005.god. sprovoditi na Fakultetu su:
  • Osnovne studije (inž.maš. 3 g. (B.Sc.))
  • Diplomske studije (M.Sc.= Dipl.Ing.)
  • Doktorske studije (doktor nauka – mašinsko inženjerstvo (Ph.D.=Dr.Ing.))
U 2012.god. prof. dr Milorad Milovančević je reizabran za Dekana Mašinskog fakulteta, na period od tri godine.

masinski fakultet 03

Pročitajte još...

Anketa

Ocenite novi sajt...

Nastava

NajProfa