Proračunska aerodinamika
ID: 0577nosilac predmeta: Stupar N. Slobodan
nivo studija: master akademske studije
ESPB: 6
oblik završnog ispita: prezentacija projekta
katedra: vazduhoplovstvo
cilj
Cilj predmeta je da obuči studente u modeliranju strujnih problema. Nakon odslušanog predmeta, urađenih vežbi i održane završne prezentacije, studenti bi trebalo da budu u stanju da prepoznaju tip strujnog problema, formulišu neophodne granične i početne uslove, odaberu vrstu diskretizacije i budu u stanju da napišu program za proračun strujanja za prostije geometrijske oblike kao što su mlaznik ili aeroprofil.ishod
Savladavanjem studijskog programa student stiče dovoljna teorijska znanja da prepozna tip problema, vrstu i broj potrebnih dopunskih uslova da bi jednoznačno definisao problem koji se simulira, prepozna osnovne šeme za aproksimaciju tipskih problema, ovlada principima elementarnog programiranja vezanog za simulacije kontinualnih sredina i uoči strukturu simulacionog softvera koja se sastoji iz preprocesiranja, simulacije i vizualizacije.sadržaj teorijske nastave
Izvođenje transportne jednačine i njena primena na zakone strujanja. Izučavaju se aproksimacije konačnim razlikama i konačnim zapreminama parcijalnih diferencijalnih jednačina. Izlažu se osnove generisanja proračunskih mreža, njihova podela. Izvodi se transformacija jednačina Navije-Stoksa u opštem krivolinijskom koordinatnom sistemu. Izračunava se metrika, a zatim se vrše uprošćavanja jednačina za simulaciju graničnog sloja, kao i za simulaciju parabolizovanog oblika jednačina Navije-Stoksa. Izlaže se teorija proračuna jednačina Navije-Stoksa za tanke viskozne slojeve. Objašnjava se aproksimacija, zadavanje graničnih i početnih uslova, daje se algoritam za proračun direktnom numeričkom simulacijom. Kompresibilno neviskozno strujanje je predstavljeno aproksimacijom Ojlerove jednačine. Izračunata je metrika transformacije za opšti krivolinijski koordinatni sistem. Izvode se osnove modeliranja turbulentnih strujanja.sadržaj praktične nastave
Vežbe prate gradivo koje se izlaže tokom predavanja. U početku se studenti registruju i upoznaju sa radom u Linuks operativnom sistemu nakon čega se izlažu primeri koji ilustruju teorijsku nastavu. Primeri čine kompletne celine od postavke problema, jednačina koje opisuju fizičke zakone, njihovih aproksimacija, proučavanja stabilnosti i konvergencije, kodiranja i unosa potrebnih ulaznih podataka do grafičkog prikaza rešenja. Studenti samostalno rešavaju domaće zadatke i prezentuju rešenja svojim kolegama.resursi
1) Petrović Ѕ., Stupar S., Projektovanje računarom, Mašinski fakultet Beograd,1992, KPN2) 452, Računarska laboratorija SIMLAB, IKT/CAH/KLR
3) FORTRAN, Računarska laboratorija SIMLAB, IKT/PPO
4) Softver za MPI
fond časova
ukupan fond časova: 75aktivna nastava (teorijska)
novo gradivo: 20razrada i primeri (rekapitulacija): 10
aktivna nastava (praktična)
auditorne vežbe: 0laboratorijske vežbe: 20
računski zadaci: 0
seminarski rad: 0
projekat: 5
konsultacije: 5
diskusija/radionica: 0
studijski istraživački rad: 0
provera znanja
pregled i ocena računskih zadataka: 0pregled i ocena laboratorijskih izveštaja: 0
pregled i ocena seminarskih radova: 0
pregled i ocena projekta: 10
kolokvijum sa ocenjivanjem: 0
test sa ocenjivanjem: 0
završni ispit: 5
Preuzeto sa www.mas.bg.ac.rs
