Uspeh Beogradskog univerziteta jeste veliki, ali daleko od toga da sam samo ja zaslužan za to. On ne bi bio moguć bez rada čitave vojske mlađih istraživača – skroman je profesor Stojan Radenović, čiji je rad u oblasti matematike znatno uticao na poboljšanje pozicije Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi, čak za oko sto mesta.
Dr Stojan Radenović (68) profesorsku katedru na Mašinskom fakultetu pre tri godine zamenio je skromnim kutkom u suterenu zgrade, gde se od jutra do mraka bavi matematikom. Njegove radove objavljuju prestižni naučni časopisi, a citiraju ga kolege iz celog sveta.
- Od kada sam u penziji radim sa velikim elanom i imam veću slobodu u pogledu vremena. Čak i kada izađem iz ove prostorije, na primer kada idem da kupim pljeskavice unukama, rešavam matematičke probleme. Važno je prepoznavanje fenomena, ali i posvećenost njima – ističe on.
Matematiku poredi sa slikarstvom, a naučne časopise sa galerijama. - Kao što slikar ne može uvek da izlaže ista dela, matematičari moraju da se predstavljaju novim saznanjima. Dok oni traže galerije, mi svoja dela nudimo časopisima – kaže profesor i dodaje da mu je najveći uspeh to što mu prestižni listovi šalju radove poznatih naučnika, kako bi ocenio da li ih treba objaviti.
On smatra da među mladima u Srbiji postoji dosta genijalaca, ali i nedostatak hrabrosti.
- Naše škole su jake i postoji veliki potencijal. Gledao sam zadatke za prijemni za upis na Matematički i Elektrotehnički fakultet i oni uopšte nisu naivni. Ipak, ja sam se već uhodao kako funkcioniše objavljivanje radova u naučnim časopisima, dok je onima koji su na početku to teže i zahteva i malo drskosti – ističe Radenović.
Kada je reč o obrazovnim institucijama u Srbiji, ovaj nekadašnji profesor matematike smatra da znanje koje nude nije ništa manje od onoga u inostranstvu. Kako kaže, na univerzitetima u svetu bolji su samo uslovi, pa zato ljudi i odlaze. Takođe, mišljenja je da je Srbima teže nego Englezima i Amerikancima da se dokažu.
- Osim što moramo da znamo matematiku, neophodno nam je i poznavanje engleskog jezika. Rad na računaru se podrazumeva, bez njega ne bih mogao da sarađujem sa kolegama iz inostranstva na internetu, a matematika zahteva i timski rad – kaže on.
I dok nam profesor Radenović govori o studentima iz Kine, kolegama iz Poljske i časopisima iz celog sveta, zaključujemo samo da će, kada je reč o njegovom radu, Beogradski univerzitet poziciju na Šangajskoj listi sačuvati i sledeće godine.
Raniji intervju sa profesorom Radenovićem možete pročitati na linku ispod:
