Kratak izvod iz teksta:
Takav je slučaj, na primer, sa „Lola” Fabrikom alatnih mašina (FAM), koja je 1983. godine uz enormne napore kupila portalnu CNC glodalicu gigantskih razmera, „valdrih coburg”, kako bi kroz tehnološki skok otvorila nove prostore za tržišni rast (više od 70 odsto proizvodnje plasirano je u izvoz, a godišnji finansijski obim te proizvodnje iznosio je više od 210 miliona dolara). Po odluci tadašnjeg direktora Nikole Mirjanića i radničkog saveta, da bi se obezbedila enormna finansijska sredstva za kupovinu ovakve mašine, godinu dana je svim zaposlenim odbijano deset odsto od plate. Tehnološka vrednost mašine bila je takva da je ona radila i za vreme sankcija, ne zbog potreba Srbije već zapadnih kompanija. Dvadesetak godina kasnije, kompletna fabrika „Lola” FAM je prodata po ceni upravo te mašine! Pet godina od privatizacije mašina je prodata, a iza nje je ostao da zjapi gigantski temelj, u koji je ugrađeno toliko betona i čelika da bi mogla da se naprave dva solitera.

Nestankom ove jedinstvene mašine Srbija je izgubila sposobnost da stvara široku klasu proizvoda. „Lola” FAM je danas pretvorena u bravarsku radionicu za zavarivanje čeličnih konstrukcija. To naravno, nije odgovornost novog vlasnika, kompanije „Montavar”, koja se uvek bavila zavarenim konstrukcijama. To je posledica naše površnosti, neodgovornosti i nerazumevanja značaja tehnologije i inženjerstva. Rezultat je očigledan.

Kompletan tekst pročitajte na ovde.