Studentska konferencija univerziteta Srbije (SKONUS) oglasila se saopštenjem povodom nedavno usvojenih Izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju (usvojenih 10. septembra ove godine). U saopštenju SKONUS se žali na uobičajene probleme koji dođu u fokus uvek pred početak nastave na fakultetima - broj ESPB bodova za budžetsko finansiranje studija, broj redovnih rokova i slično. Ovog puta, zahtevi su podeljeni na kratkoročne i dugoročne. Ovi prvi se bave dežurnim, gorenavedenim problemima, dok su dugoročni poziv na donošenje novog Zakona o obrazovanju uz učešće studentskih predstavnika.
Kroz čitavo saopštenje se provlači žalopojka kako sirote predstavnike niko ne sluša i kako ministar Verbić neće sa njima da komunicira. Čak su i tražili hitan sastanak kod premijera, međutim taj zahtev je po svemu sudeći završio u kanti. I to najverovatnije u kanti sekretarice, čak ne ni premijera.
A u čemu je problem? Glavni problem je taj što predstavnici SKONUS-a i drugih „zvaničnih“ organa studenata traže moć u svojoj legalnosti. I mada zakon propisuje takve organizacije i priznaje ih, one su bezvredne. Jer njihova prava moć može proisticati samo iz legitimnosti, tj. opravdanosti i pravilnosti postupaka, podrške studenata. Tim predstavnicima ne veruje ni jedan student koji misli svojom glavom. I to zato što kada je potrebno nešto uraditi, ti „predstavnici“ zabijaju glavu u pesak. A posla je uvek preko glave.
A kakvu moć legitimnost nosi? Ako ministri neće da razgovaraju, iza pravih studentskih predstavnika stoje desetine hiljada studenata. Ljudi koji će oblikovati budućnost ove države i koji moraju biti deo sistema koji odlučuje o budućnosti. Eto, tu leži moć. A postoje načini i mehanizmi da se ti mladi ljudi saslušaju. I svaki put kada bi se studenti pokrenuli, takav mehanizam bi im doneo potpunu i nepodeljenu pažnju vlastodržaca.
Dakle, problem nije nastao 10. septembra. Problem je mnogo dublji. A članovi SKONUS-a i drugih predstavničkih tela mogu da se trgnu i da probaju da povrate legitimitet. Tako će doći u situaciju da nešto i promene. Sva saopštenja, demarši i protesti su samo formalni, i pranje ruku od nesposobnosti, i sklanjanje iza neodgovornosti i straha.
Izvor: Puskice
