„Večiti studenti“, njih oko 5.000 koliko ih ima u Srbiji, od 1. oktobra imaće status nacionalne manjine.

Tako će svi oni koji su studije upisali po starom programu, a koji su imali rok da fakultete završe do 30. septembra, moći bez smetnje da nastave svoj akademski život.

– Dobijanjem statusa nacionalne manjine „večiti studenti“ konačno ostvaruju jedno univerzalno ljudsko pravo, a to je pravo na vremenski neograničeno sticanje znanja. Ovo pravo je do sada bilo uskraćeno studentima u Srbiji – ističe Slobodan Sekulić, predsenik udrženja „Studiram dakle postojim“.

On je istakao da je ovo samo prvi korak i da se borba za prava „večitih studenta“ nastavlja.

– Još sve nije do kraja definisano. Tražićemo dodatne ispitne rokove samo za nas „večite“, takođe ćemo tražiti pravo na korišćenje studentskih domova i restorana. Tražićemo i da prilikom zapošljavanja ne budemo diskriminisani, odnosno da to što smo „večiti studenti“ ne sme da utiče na odluku poslodavca da li će nas zaposliti, jer su mnogi od nas na fakultetu proveli više vremena od većine ljudi u firmama – istakao je Sekulić.

Analitičari ocenjuju da će na ovaj način „večitim studentima“ biti olakšano i političko angažovanje.

– Ako se odluče da se i kroz institucije sistema bore za svoja prava, mogu da se politički angažuju i prelaskom prirodnog cenzusa uđu u parlamenta – ističe stručnjak za studentska pitanja Nebojša Krstović.

Među onima koje je obradovala ova odluka je i Stevan Banović, koji je Filozofski fakultet upisao 1996. godine.

– Ovo je pravi potez koji će meni i svim mojim kolegama konačno omogućiti da studiramo i stičemo znanja bez pritisaka i presije koliko ispita da prijavimo u roku, da li ćemo stići na sve da izađem, da li će se možda desiti da u jednom danu imamo dva ispita. Meni se čak jednom desilo da mi polaganje ispita bude zakazano u isto vreme, a da ni jedan ni drugi nisam izašao jer sam već sledećeg dana imao ispit – priča svoje iskustvo Banović.

On je dodao da bi trebalo razmisliti da i roditelji „večitih studenta“ imaju neke povlastice, a kao primer navodi neki vid poreskih olakšica.

– Ovo bi posebno trebalo da važi za one koji, kao ja, i dalje žive kod roditelja – smatra Banović.