Propulzija broda
ID: 0178nosilac predmeta: Radojčić V. Dejan
nivo studija: master akademske studije
ESPB: 6
oblik završnog ispita: pismeni+usmeni
katedra: brodogradnja
cilj
Upoznavanje sa tipovima brodskih propulzora (specifičnosti, prednosti i mane, izbor najboljeg tipa propulzora).Praktična obuka treba da osposobi kandidata da odabere/isprojektuje najpovoljniji propulzor primenom uobičajenih inženjerskih metoda. Primena računara u izboru propulzora. Sticanje neophodnog znanja za određivanje potrebne snage brodskog motora.
ishod
Poznavanje raznih tipova brodskih propulzora, a posebno propelera. Poznavanje njihovih prednosti i mana.Poznavanje koncepta projektovanja brodskih propelera primenom uobičajenih inženjerskih metoda.
Osposobljenost za određivanje potrebne snage brodskog motora.
sadržaj teorijske nastave
Student se upoznaje sa međusobnim uticajem trupa broda i propelera, zajedničkim radom propelera i motora, tipovima propelera, i konačno izborom/projektovanjem propelera primenom uobičajenih inženjerskih metoda. Objašnjavaju se i osnovni elementi neophodni za sprovođenje probnih vožnji. Proučavaju se i modelska ispitivanja kako bi student stekao neophodno znanje da naruči, odnosno protumači rezultate istih. Konačno, student se upoznaje i sa raznim vrstama propulzora koji više ili manje baziraju na propeleru (recimo, propeler u sapnici), kao i onima koji se od ovih znatno razlikuju i koji se ugrađuju kod relativno neuobičajenih tipova brodova ili na čamcima (na primer, vodomlazni propulzor). Pominje se i prenos snage od motora do propulzora od čega zavisi i izbor (tip) samog propulzora.sadržaj praktične nastave
U okviru praktične nastave, pored uobičajenih računskih zadataka koji prate pojedina poglavlja teorijske nastave, težište je bačeno na izradu samostalnog projekta (koji se nastavlja na projekt iz predmeta Otpor broda). Projekt se, ukratko, sastoji u sprovođenju proračuna primenom uobičajenih inženjerskih metoda (neki od njih i uz upotrebu računara), s ciljem da se odabere/isprojektuje optimalan propeler, odnosno odabere adekvatan brodski motor. Pored gornjeg, potrebno je uraditi i tehnički crtež propelera.fond časova
ukupan fond časova: 75aktivna nastava (teorijska)
novo gradivo: 20razrada i primeri (rekapitulacija): 10
aktivna nastava (praktična)
auditorne vežbe: 10laboratorijske vežbe: 0
računski zadaci: 10
seminarski rad: 0
projekat: 10
konsultacije: 0
diskusija/radionica: 0
studijski istraživački rad: 0
provera znanja
pregled i ocena računskih zadataka: 0pregled i ocena laboratorijskih izveštaja: 0
pregled i ocena seminarskih radova: 0
pregled i ocena projekta: 10
kolokvijum sa ocenjivanjem: 0
test sa ocenjivanjem: 0
završni ispit: 5
provera znanja (ukupno 100 poena)
aktivnost u toku predavanja: 10test/kolokvijum: 0
laboratorijska vežbanja: 0
računski zadaci: 0
seminarski rad: 0
projekat: 30
završni ispit: 60
uslov za izlazak na ispit (potreban broj poena): 20
literatura
1) E. Lewis,(editor): Principles of Naval Architecture (Chapter VI – Propulsion), SNAME, Jersey City, 1988)2) Sv. AA. Harvald: Resistance and Propulsion of Ships, John Willey &
Sons, 1983)
3) T. P. O’Brien: Design of Marine Screw Propellers, Hutchinson &
Co. Ltd., London, 1969)
4) A. J. W. Lap, J. D. Van Mannen: Fundamentals of Ship Resistance and Propulsion (Part B – Propulsion), NSMB Publication 129A.
5)
Preuzeto sa www.mas.bg.ac.rs